Dečak sa oblakom u očima, bespravno useljen u telo odraslog, sedeo je pred Čovekom bez snova pokušavajući da shvati zašto su njihove sudbine prepletene. Žena praznog srca je stajala kraj njih čekajući da sazna kome će pripasti, kao u partiji pokera.
Ostavila je večni trag u svežem betonu ulice kojom su i jedan i drugi prolazili svakodnevno. Mislila je da je najpoštenije da ih ostavi obojicu, bila je sigurna da je njen trag prava mera kojom će naći novu, možda ne bolju, ali sasvim sigurno drugačiju.
Ovo mi je za nauk – ponavljao je sebi Dečak sa oblakom u očima dok je Čovek bez snova pokušavao da ga uplaši ozbiljnošću svog pogleda. Nisu znali ništa jedan o drugom, ona ih je spojila. U nekim drugim okolnostima dvojica ljudi koji su toliko različiti i koji, uprkos tome, toliko razumeju jedan drugog, bili bi najbolji prijatelji. Noćas sede jedan naspram drugog. Noćas su neprijatelji.
Dole u gradu se čuje muzika. Ljudi posrću po ulici od jeftinog ruma, čuje se lom flaša i škripa konjskih zaprega. Svetina je ustala da proslavi pad guvernera ostrva koji je sarađivao sa piratima i secikesama. Prekinuo je veze sa kopnom, zabranio je trgovačkim brodovima da dolaze, ostavio je maleno ostrvo na milost i nemilost samom sebi. Danas je obešen na ulazu u luku. Svetina slavi već satima. Guvernerovi gusari dele besplatan rum ne bi li spasili svoju kožu. Čovek bez snova razmišlja praktično kao i uvek. „Ako ga ubijem noćas niko neće pitati šta je sa njim. Sudova na ovom ostrvu nema odavno, barem ne pravednih. Ako neko i pita, reći ću da su ga ubili gusari.“ Dečak sa oblakom u očima zamišlja Ženu bez srca kako bere prve trešnje njihovoj nerođenoj deci. Ne obraća pažnju na oči Čoveka bez snova potamnele od groma u srcu. Žena bez srca se trgla. Čuje kako Čovek bez snova zvecka mamuzama kao i uvek kada bes počinje da ga obuzima. Oseća zlo ali nema snage da ga spreči. Ulaze pijani mornari.
- Krčmarice, ruma! - dere se jedan od njih, verovatno vođa. Ispod guste brade vidi se
ogrlica od zuba bele ajkule. Žena bez srca donosi flašu i tri čaše. Čovek bez snova ramišlja da za još neizvršeno ubistvo okrivi njih. Mornari pevaju. Jedan od njih sa prezirom gleda Čoveka bez snova, vidi mržnju koja mu grdi lice. Dečak sa oblakom u očima prati siluetu Žene bez srca koja nestaje ka podrumu. Čovek bez snova puni barutom cev starog pištolja. Vidi se odmah da iz njega odavno nije pucano. Mornar ne skida pogled sa njega i istovremeno udara nogom drugog mornara ispod stola.
- Gospodin bi da puca? - pita drugi zajedljivo.
- Ovo se vas ne tiče. – rekao je Čovek bez snova pokušavajući da zvuči autoritativno.
Mornar sa ogrlicom od zuba bele ajkule vadi svoj pištolj. Okreće se ka Čoveku bez snova i gleda šta će učiniti. Čovek bez snova okreće svoj pištolj ka mornarima. Drugi mornar vadi nož iz čizme i pogađa Čoveka bez snova u srce. Dečak sa oblakom u očima i dalje budan sanja kućicu na drugoj strani ostrva u kojoj živi od ribolova i ljubavi sa Ženom bez srca. Čovek bez snova pada na sto mrtav. Mornari nastavljaju svoju pesmu. Žena bez srca se vraća. Jednim kratkim pogledom obuhvata i Čoveka bez srca i Dečaka sa oblakom u očima koji se tek sada budi iz svog izmaštanog mira. Gleda je u oči, prvi i poslednji put. Žena bez srca produžava ka mornarima.
- Da li biste možda porto? Nemamo više ruma.
- Donesi devojko.
Dečak sa oblakom u očima ne sluša dalje o čemu se razgovara. Uzima svoju lulu i
izlazi iz krčme. Ne okreće se da pogleda da li je krenula za njim. Dosta mu je svega. Silazi ka luci gde će sigurno naći prijateljice noći da sa njima podeli flašu ruma i možda nekoliko poljubaca za novac koji mu je preostao.
Ostavila je večni trag u svežem betonu ulice kojom su i jedan i drugi prolazili svakodnevno. Mislila je da je najpoštenije da ih ostavi obojicu, bila je sigurna da je njen trag prava mera kojom će naći novu, možda ne bolju, ali sasvim sigurno drugačiju.
Ovo mi je za nauk – ponavljao je sebi Dečak sa oblakom u očima dok je Čovek bez snova pokušavao da ga uplaši ozbiljnošću svog pogleda. Nisu znali ništa jedan o drugom, ona ih je spojila. U nekim drugim okolnostima dvojica ljudi koji su toliko različiti i koji, uprkos tome, toliko razumeju jedan drugog, bili bi najbolji prijatelji. Noćas sede jedan naspram drugog. Noćas su neprijatelji.
Dole u gradu se čuje muzika. Ljudi posrću po ulici od jeftinog ruma, čuje se lom flaša i škripa konjskih zaprega. Svetina je ustala da proslavi pad guvernera ostrva koji je sarađivao sa piratima i secikesama. Prekinuo je veze sa kopnom, zabranio je trgovačkim brodovima da dolaze, ostavio je maleno ostrvo na milost i nemilost samom sebi. Danas je obešen na ulazu u luku. Svetina slavi već satima. Guvernerovi gusari dele besplatan rum ne bi li spasili svoju kožu. Čovek bez snova razmišlja praktično kao i uvek. „Ako ga ubijem noćas niko neće pitati šta je sa njim. Sudova na ovom ostrvu nema odavno, barem ne pravednih. Ako neko i pita, reći ću da su ga ubili gusari.“ Dečak sa oblakom u očima zamišlja Ženu bez srca kako bere prve trešnje njihovoj nerođenoj deci. Ne obraća pažnju na oči Čoveka bez snova potamnele od groma u srcu. Žena bez srca se trgla. Čuje kako Čovek bez snova zvecka mamuzama kao i uvek kada bes počinje da ga obuzima. Oseća zlo ali nema snage da ga spreči. Ulaze pijani mornari.
- Krčmarice, ruma! - dere se jedan od njih, verovatno vođa. Ispod guste brade vidi se
ogrlica od zuba bele ajkule. Žena bez srca donosi flašu i tri čaše. Čovek bez snova ramišlja da za još neizvršeno ubistvo okrivi njih. Mornari pevaju. Jedan od njih sa prezirom gleda Čoveka bez snova, vidi mržnju koja mu grdi lice. Dečak sa oblakom u očima prati siluetu Žene bez srca koja nestaje ka podrumu. Čovek bez snova puni barutom cev starog pištolja. Vidi se odmah da iz njega odavno nije pucano. Mornar ne skida pogled sa njega i istovremeno udara nogom drugog mornara ispod stola.
- Gospodin bi da puca? - pita drugi zajedljivo.
- Ovo se vas ne tiče. – rekao je Čovek bez snova pokušavajući da zvuči autoritativno.
Mornar sa ogrlicom od zuba bele ajkule vadi svoj pištolj. Okreće se ka Čoveku bez snova i gleda šta će učiniti. Čovek bez snova okreće svoj pištolj ka mornarima. Drugi mornar vadi nož iz čizme i pogađa Čoveka bez snova u srce. Dečak sa oblakom u očima i dalje budan sanja kućicu na drugoj strani ostrva u kojoj živi od ribolova i ljubavi sa Ženom bez srca. Čovek bez snova pada na sto mrtav. Mornari nastavljaju svoju pesmu. Žena bez srca se vraća. Jednim kratkim pogledom obuhvata i Čoveka bez srca i Dečaka sa oblakom u očima koji se tek sada budi iz svog izmaštanog mira. Gleda je u oči, prvi i poslednji put. Žena bez srca produžava ka mornarima.
- Da li biste možda porto? Nemamo više ruma.
- Donesi devojko.
Dečak sa oblakom u očima ne sluša dalje o čemu se razgovara. Uzima svoju lulu i
izlazi iz krčme. Ne okreće se da pogleda da li je krenula za njim. Dosta mu je svega. Silazi ka luci gde će sigurno naći prijateljice noći da sa njima podeli flašu ruma i možda nekoliko poljubaca za novac koji mu je preostao.
Нема коментара:
Постави коментар